Bedastoće

Budna sam od 5 ujutro. Od 5. Da, dobro ste pročitali. Moj se organizam već polako buni protiv toga. Osim osjetnoga pada koncentracije, muči me i pad šećera.

Imala sam vožnju u autoškoli jutros, skoro pokupila konobara iz mog omiljenog birca u gradu, potom htjela mahnut prijateljici i prešla u drugu traku, naravno- bez provjere i žmigavaca…Instruktora sam naučila voljet život - dok traje.

Nakon toga,a prije posla ,otišla sam na kavu i skroz izgubila percepciju vremena, pa sam na kraju išla na posao otprilike poletnom brzinom “Spitfire”-a. I stigla. I’m not always there on call, but I’m always on time.:-)

Sve je dobro dok se dobro svrši. Tak se kaže, ne?

Umorna sam ko pas, tresu mi se ruke, ko stara “Singerica” sam, katastrofa.

Mislim da ću se spustit dolje do birca na nešto kratko. Što je čudno, inače preferiram dugo:-) Ah..

Joj, ovu sam se subotu napila ko budalica. Dođem u birc, naručim malo pivo, onda dođem do konobara i kažem nek uzme malu, da ću ipak VELIKU. Nakraju popijem pivo, izlazim van kad me pita konobar: A platit pivo?

Kažem ja njemu: Pa zamjenila sam je za malu!

Konobar: Nisi platila ni malu!

Ja: E jebi ga, nisam je ni popila…

I pao je na tako staru foru da mi se bljuje. Užas.

Na kraju sam pila samo shootere po imenu “Orgazam” i to me presjeklo…

Alkoholom protiv droge. Ubijte me:-(